Đedović:Vreme nam curi, ali sve ćemo uraditi da zaštitimo građane kao i do sada

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je danas da su pregovori sa mađarskom kompanijom MOL oko Naftne industrije Srbije (NIS) složeni, ali da je cilj postizanje kompromisa i da zahtevi Srbije ostaju nepromenjeni.

Izvor: foto Tanjug/ Dejan Živančević

„Naši zahtevi su jasni i ostaju nepromenjeni. Težimo i uvećanju našeg udela u NIS-u za pet odsto, što znači veći uticaj na strateške odluke i mogućnost blokiranja odluka koje nisu u državnom interesu“, rekla je ona otvarajući Beogradski energetski forum. Đedović Handanović je naglasila i da vreme curi, ali da Srbija ostaje posvećena pronalasku dugoročnog rešenja i sve će uraditi kao i do sada da zaštiti interese zemlje, građana i privrede, kao i da obezbedi sigurnost snabdevanja našeg tržišta. Podsetila je i da Gasprom Njeft i MOL Group imaju još 11 dana da američkom OFAC-u dostave dokumentaciju o kupoprodajnim ugovorima. Đedović Handanović je dodala i da se Srbija sučila sa sankcijama Naftnoj industriji Srbije (NIS), za koje kako je naglasila, zemlja nije kriva, ali najviše trpi. Ona je podsetila da krajem prošle godine 100 dana u Srbiju nije ušla sirova nafta, a ni rafinerija u Pančevu nije radila isti period, ali da se to nije osetilo i pokazalo se da smo stabilni i otporniji od mnogih zemalja. „Niko to nije osetio u svakodnevnom životu u Srbiji. To je rezultat odgovorne politike i dovoljnih rezervi koje smo skoro udvostručili od 2022. godine“, rekla je ministarka. Prema njenim rečima, Srbija će nastaviti da ulaže u naftni, gasni i elektroenergetski sektor, uz paralelan razvoj obnovljivih izvora energije i razmatranje nuklearne energije kao opcije za budućnost. Ona je rekla da dan ne može da počne bez udarnih vesti iz energetike, tako da je ovaj dvodnevni skup odlična prilika da se razgovara o važnim temama iz energetskog sektora koje pokreću svakodnevno funkcionisanje i građana i privrede, ali i o rezultatima, planovima i regionalnoj saradnji. Govoreći o nuklearnoj energiji, Đedović Handanović je ocenila i da je Srbija ispravila istorijsku grešku omogućavanjem razmatranja nuklearne energije i ulaskom u prvu fazu razvoja nuklearnog programa. „Ako Slovenci, Bugari, Rumuni i Mađari mogu da imaju nuklearne elektrane, zašto ne bismo i mi razmotrili tu opciju“, rekla je ona. Prema njenim rečima, trenutno se rade analize i studije prema preporukama Međunarodne agencije za atomsku energiju, a naredne godine Srbija bi trebalo da ima pregled stanja potreban za donošenje odluke o lokaciji i tehnologiji buduće nuklearne elektrane. Ministarka je istakla i da su bezbednost i informisanje javnosti ključni izazovi u procesu razvoja nuklearnog programa i dodala da će država nastaviti sa analizama zakonodavnog okvira, lokacija i jačanjem prenosnog sistema. Đedović Handanović je rekla i da Elektroprivreda Srbije (EPS) četvrtu godinu posluje profitabilno i da je Srbija u prethodne dve godine dobila 426 novih megavata proizvodnih kapaciteta. „Ukupni instalisani kapaciteti iz obnovljivih izvora energije (OIE) povećani su sa 420 megavata pre četiri godine na 1.200 megavata danas“, rekla je ona i dodala da je to povećanje od gotovo tri puta. Istakla je da Srbija sprovodi energetsku tranziciju uz očuvanje stabilnosti sistema i sigurnosti snabdevanja, kao i da je stepen implementacije politika u oblasti OIE prema izveštaju Sekretarijata Energetske zajednice dostigao oko 80 odsto. Govoreći o dekarbonizaciji i mehanizmu prekograničnog oporezivanja ugljenika Evropske unije (CBAM), ministarka je rekla da Srbija mora oprezno da upravlja tim procesom kako bi zaštitila konkurentnost privrede i stabilnost energetskog sistema. Kako je navela, Srbija je počela primenu zakona o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte, uz početnu cenu od četiri evra po toni ugljen-dioksida. Đedović Handanović je podsetila i da je planom „Srbija 2030-2035“ predviđeno oko 14,4 milijarde evra ulaganja u energetski sektor, od čega će najveći deo biti usmeren u nove proizvodne kapacitete, prenosnu mrežu i gasnu infrastrukturu. Precizirala je i da je okosnica razvoja izgradnja reverzibilne hidroelektrane Bistrica, dok će dodatnu sigurnost obezbediti nove gasne elektrane u Nišu i Novom Sadu. Ministarka je navela i da su planirane i dve nove gasne interkonekcije sa Severnom Makedonijom i Rumunijom, kao i ulaganja od oko 1,2 milijarde evra u gasnu infrastrukturu. „Time će se Srbija pozicionirati kao tranzitna zemlja i gasno čvorište u jugoistočnoj Evropi“, rekla je Đedović Handanović. Ona je poručila i da Srbija mora da gradi više energetskih kapaciteta i da se snažnije regionalno povezuje. „Energetska bezbednost jednaka je nacionalnoj bezbednosti i naš posao je da je održavamo na najvišem mogućem nivou“, zaključila je ministarka. Beogradski energetski forum 2026. (BEF) održava se 11. i 12. maja u hotelu Hajat i ova glavna konferencija u oblasti energetike u Jugoistočnoj Evropi okupila je oko preko 500 stručnjaka iz više od 30 zemalja uključujući ministre energetike iz regiona, predstavnike međunarodnih organizacija, investitore i vodeće kompanije iz energetskog sektora sa ciljem definisanja pravaca energetske sigurnosti u izazovnim geopolitičkim okolnostima. Organizator Četvrtog po redu BEF, manifestacije koja predstavlja centralno mesto okupljanja donosilaca odluka koji navode putanju energetske politike Jugoistočne Evrope do 2030. godine i nadalje je medijska platforma Balkan Green Energy News. Učesnici foruma su ministri energetike Severne Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, kao i zamenik ministra energetike Azerbejdžana. Tokom dva dana biće održano nekoliko panel diskusija, keynote obraćanja i prezentacije, a teme o kojima će se govopriti su energeska bezbednost, stabilnosti snabdevanja i ubrzanje energetske tranzicije.