Догодило се на данашњи дан – 1. август

БЕОГРАД – Данас је субота, 1. август, 213. дан 2026. године. До краја године има 152 дана.

10. пре н. е. – Рођен је римски цар и историчар Клаудије Тиберије Друз, који је током владавине од 41. године успео да стабилизује прилике у Римској држави. Године 43. освојио је Британију (осим северне трећине острва која никада није пала под Рим). Римска историографија запамтила га је као владара који заслужује поштовање. Био је то учен и мудар човек који је свесрдно помагао оне који се баве разним видовима стваралаштва, а и сам се бавио писањем. Умро је 54. године, отрован печуркама које му је подметнула четврта супруга Јулија Агрипина Млађа како би отворила простор да на чело државе доведе сина из претходног брака, будућег цара Нерона.

1714 – Умрла је енглеска краљица Ана, последњи монарх из династије Стјуарт, током чије су владавине 1707. године коначно уједињене Енглеска и Шкотска под једном круном.

1779 – Рођен је амерички правник и писац Френсис Скот Ки, аутор текста америчке химне „Застава посута звездама“.

1798 – У поморској бици код Абукира, близу Александрије, британска флота адмирала Хорација Нелсона уништила је француску флоту адмирала Франсоа Пола Бријеса д’Егалијеа. Битка је само учврстила готово неприкосновену владавину Британије на морима.

1819 – Рођен је амерички писац Херман Мелвил, аутор романа „Моби Дик“, оштроуман критичар америчког друштва, при чему је мајсторски користио симболе и алегорије. Остала дела: „Тајпи“, „Ому“, „Били Бад“.

1834 – Ступио је на снагу Закон о забрани ропства у Британији и њеним поседима. У британским колонијама ослобођено је више од 770.000 робова, највише у такозваној Западној Индији (Кариби).

1860 – Умро је црногорски кнез Данило Петровић, којег је дан раније у Котору тешко ранио емигрант Тодор Кадић из Белопавлића. Била је то освета за силовање сестре. Сенат на Цетињу потом је наредио да се сви Кадићи побију. Данило је први световни владар Црне Горе, по тестаментарној жељи Петра ИИ Петровића Његоша. У боју на Грахову маја 1858. извојевао је победу. Године 1860. постигао је разграничење с Турском уз подршку Француске. Током његове владавине, од 1852. године, Црна Гора постаје наследна кнежевина. Помагао је устанке Срба у Херцеговини против Турака.

1894 – Јапан је објавио рат Кини због спора двеју земаља око Кореје.

1910 – Рођен је позоришни и филмски режисер, сценограф и глумац Бојан Ступица. Његова режија одликовала се изразитом креативношћу. Радио је у више наших позоришта, најдуже у Београду (Југословенско драмско позориште, Атеље 212, Народно позориште) и знатно је допринео развоју позоришне уметности код нас. Режије: позоришни комади „Дундо Мароје“, „Леда“, „У агонији“, „Аретеј“, „Кавкаски круг кредом“, „Рибарске свађе“, „Крваве свадбе“, „Опера за три гроша“, „Идиот“, „Посета старе даме“, „Света Ивана“, „Глорија“, „Мадам Сан-Жен“, „Дантонова смрт“, „Јаје“, „Богојављенска ноћ“, „Браћа Карамазови“; филмови: „Јара господа“, „У мрежи“.

1914 – Немачка је у Првом светском рату, после аустроугарског напада на Србију, објавила рат Русији, Француска је прогласила општу мобилизацију, Немачка је потписала савез с Турском, а Италија је прокламовала неутралност, иступивши из пакта Централних сила.

1930 – Рођен је Пјер Бурдије, француски социолог, антрополог и филозоф. Творац је социолошког концепта који је назвао теорија праксе. Највише се бавио проблемима социологије културе. Познат је по уобличавању појмова попут културног, социјалног и симболичког капитала. Дела: „Нацрт за једну теорију праксе“, „Сигнална светла“, „Нарцисово огледало“.

1936 – Рођен је Ив Сен Лоран, једна од најистакнутијих личности света моде. Имао је само 21 годину када је изабран, након смрти Кристијана Диора 1957. године, за његовог наследника, што је била последица претходне успешне сарадње. Почетком 60-их оснива сопствену кућу високе моде. Лоран је био први дизајнер који је 1966. пласирао нов концепт луксузне женске конфекције („Лева обала“) намењене ширем тржишту.

1944 – Становници Варшаве су у Другом светском рату отпочели устанак против немачких окупационих снага. Варшавски устанак трајао је два месеца и угушен је по цену стравичних жртава пољских устаника и цивилног становништва.

1952 – Рођен је Зоран Ђинђић. Гимназију је завршио у Београду. Дипломирао је филозофију 1974. године у Београду, а 1979. је докторирао у Немачкој, с тезом „Проблеми утемељења критичке теорије друштва“. Привођен је још као студент због организовања „илегалних активности у студентској организацији“, потом се нашао у Немачкој. Радио је у Институту за филозофију и друштвену теорију у Београду, био посланик у три сазива Народне скупштине Србије, као и Савезне скупштине СРЈ, и професор на Филозофском факултету у Новом Саду. Један је од иницијатора обнове Демократске странке 1989. године (са још 12 интелектуалаца), а на скупштини странке 1990. био је један од оснивача. Јануара 1994. постаје председник Демократске странке. Извесно време 1997. био је градоначелник Београда. Био је архитекта петооктобарских промена у Србији 2000. године. Од 25. јануара 2001. до смрти у атентату 12. марта 2003. био је председник Владе Србије. Добитник је награде „Бамби“, као и награде фондације „Полак“. Преводио је Дилтаја, Кропоткина и Хусерла. Дела: „Субјективност и насиље“, „Јесен дијалектике“, „Југославија као недовршена држава“, „Србија ни на истоку ни на западу“.

…

2013 – Александар Вучић, тада потпредседник Владе, и челник авиокомпаније УАР, Етихад, Џејмс Хоган, потписали су у Београду Споразум о стратешком партнерству, којим је Србија уместо Јат ервејза добила нову авиокомпанију Ер Србија.

2017 – Тим француских археолога обелоданио је да се налази у Сен Коломбу, у предграђу града Вијена, тридесетак километара јужно од Лиона, могу сматрати најзначајнијим археолошким открићем у последњих 40 или 50 година, због изузетне очуваности. Реч је о римском насељу из 1. века. Остаци су откривени на простору величине око 7.000 квадратних метара. У једној од кућа очуван је мозаик с представом Талије, музе комедије, коју отима Пан. Комплекс је, претпоставља се, био и место на ком се налазила филозофска школа.

2019 – Пожари у области Иркутск у Русији захватили су додатних 7.300 хектара. Према званичним саопштењима, у Русији је тада у пламену било око 2,8 милиона хектара шума, највише у Јакутији и Краснојарској области, у Сибиру.

2020 – Преминуо је Димитрије Стефановић, музиколог и члан САНУ. Био је својеврсни полихистор, посвећен коренима музичких традиција Срба, словенских, византијских и других. Рођен је у Панчеву, дипломирао је на Филозофском факултету у Београду, на Одсеку за германистику (енглески и немачки), као и на Музичкој академији у Београду, на Одсеку за историју музике. Магистрирао је и докторирао на Универзитету у Оксфорду. Руководио је Музиколошким институтом САНУ од 1979. до 2000. године. Био је члан више страних академија, потпредседник Матице српске од 2004. године и генерални секретар САНУ од 2007. до 2015. године.