Месаровић: Уводимо авио-карго линије из кинеских провинција ка Нишу

Потпредседница владе и министарка привреде Адријана Месаровић изјавила је данас у Шиђијажуангу да се ради на успостављању авио-карго линија из кинеских провинција ка Нишу што би Србију позиционирало као важан логистички центар у ланцу снабдевања између Истока и Запада.

Извор: фото/Тањуг видео

„Желимо да Србија буде чвориште, односно земља у коју ће се превозити роба из Кине и даље транспортовати у друге земље“, рекла је Месаровић у изјави за српске медије. Министарка је истакла да ће тим поводом представници кинеске компаније „Хебеи Транспортатион Инвестмент Гроуп“ боравити у Београду у наредном периоду, када ће се сусрести са представницима свих важних институција које би требало да учествују у том процесу. „То показује да постоји озбиљна намера за сарадњу са Србијом“, оценила је. Месаровић је у току дана посетила компанију „Хебеи Ланд Порт Гроуп“ која у Батајници поседује терминал у оквиру којег врши претовар робе путем железничког саобраћаја. „То је негде платформа будуће сарадње кад је у питању примена Споразума о слободној трговини. Радимо интензивно на развоју више праваца транспорта. Њима је у фокусу железнички саобраћај, али врше превоз робе и путем брода“, рекла је Месаровић. Кинеска компанија изразила је данас спремност да прошири своје складишне капацитете у Батајници, али и простор за претовар робе. „Изразили су апсолутну намеру да у непосредној близини постојећег терминала, купе земљиште већ у овој години како би проширили своје капацитете. То је негде и кључна порука ка нама, имајући у виду да се такве инвестиције реализују у земљама са којима планирате дугорочну и озбиљну привредну активност“, истакла је Месаровић, која је раније у току дана посетила међународну копнену луку у Шиђијажуангу. У ту луку је пре неколико дана приспео први воз са српским производима, који је 31. марта кренуо из Батајнице. Воз је у кинеску провинцију Хебеј допремио бакар, челик, асфалт, остаци шећерне трске и дрво, а у наредном периоду планиран је и транспорт воћа. У разговору са партијским секретаром провинције Хебеј Ни Yуефенг указано је на могућу сарадњу у области директне продаје путем друштвених мрежа. „Партијски секретар је пружио директну подршку у остваривању контакта. Већ ујутру нас очекује битан састанак са највећим платформама које послују не само у овој провинцији, него уопште у Кини. Имајући у виду да је то најзаступљенији вид продаје на кинеском тржишту, они ће нам пружити директну подршку у остваривању сарадње са тим компанијама, како би се српски производи нашли на тим платформама, а како бисмо добили на једној укупној обимности“, рекла је министарка. Истиче да партијски секретар пружа пуну подршку и када је у питању развој кинеске компаније ХБИС у Србији, у чијем власништву је смедеревска железара. Министарка је у току дана имала низ састанака са више локалних компанија које би могле да буду стратешки партнери за домаћу компанију Симпо, али и сарадници компаније Јумко. Месаровић је у току дана посетила биофармацеутски парк и компанију ЈА Солар, која од 2005. године производи соларне панеле и пратеће елементе соларне индустрије. Компанија данас послује у више од 130 земаља. Кинеска компанија Хебеи Ланд Порт Гроуп планира изградњу „Кинеско-српске трговинско-економске зоне“ код железничког терминала у Батајници. У питању је реализација великог логистичко-трговинског пројекта, који укључује развој логистике, складишта, дистрибуције и трговине, као и инострано складиште. Кинеска страна управља овим пројектима, док српска страна пружа административну подршку. Хебеи Ланд Порт Гроуп представља једну од кључних логистичких и инфраструктурних компанија у северној Кини, са седиштем у провинцији Хабеј. Њена основна делатност је развој и управљање такозваним копненим лукама (ланд портовима), односно логистичким центрима који повезују железнички, друмски и међународни транспорт. Један од кључних сегмената пословања компаније јесте развој међународних логистичких паркова, царинских зона и дистрибутивних центара, што значајно скраћује време транспорта и смањује трошкове извоза и увоза. Захваљујући томе, кинески производи брже стижу на европско тржиште, али се истовремено отвара простор и за пласман робе из Европе ка Кини.