Протести поводом Првог маја широм света: Захтеви за већим платама и радничким правима

Радници и синдикати широм света обележили су данас Међународни дана рада, 1. мај, организовањем протеста и демонстрација, тражећи веће зараде и пензије, смањење неједнакости и заштиту радничких права. У Сједињеним Америчким Државама, где први мај није савезни празник, одржано је више од 3.500 догађаја широм земље под слоганом „радници пре милијардера“.

Извор: фото/Тањуг

Кључни организатори протеста су, како пише Гардијан, синдикати, студентске групе и заједнице које траже веће плате и бољу социјалну заштиту. „Треба да се фокусирамо на раднике, а не на милијардере“, изјавила је председница америчке Националне едукативне асоцијације (НЕА) Бејки Прингл Више од 500 синдиката, студентских група и заједница позвало је на штрајкове и протесте. Група „Сунрисе Мовемент“, која се бори за такозвани „Зелени Њу дил“, изјавила је да ће више од 100.000 студената изостати са наставе како би учествовали у протестима, наводи амерички НПР. У Северној Каролини, због планираних изостанака особља, затворено је око 20 јавних школа, док су наставници, возачи аутобуса и друге школске раднике планирали протесте у главном граду, Ралију, како би извршили притисак на законодавце за већа улагања у образовање. Такође, планиране су и економске „бљокади“ широм САД, са захтевима „нема школе, нема рада, нема куповине“. Активисти позивају на веће порезе за богате и прекид примене оштрих имиграционих политика америчког председника Доналда Трампа. У Манили, главном граду Филипина, велики број демонстраната марширао је са захтевима за већим платама и нижим порезима, док су поједини протестовали и против улоге Сједињених Америчких Држава у рату у Ирану. Неки од демонстраната су носили транспаренте са порукама као што су „нема трупа, нема база, нема ратних вежби, одупиримо се ратовима под вођством САД“, јавља АП. У Индонезији, председник Прабово Субианто придружио се протесту у Џакарти, где је поздравио десетине хиљада људи у условима присутности јаке полицијске и војне силе. Радници су, преноси Ал Џазира, од владе захтевали јачу заштиту због раста цена и проблема у снабдевању индустрије сировинама. У Јужној Америци, највећи протести одржани су у Чилеу, Боливији и Венецуели. У Аргентини су радници протестовали против недавне реформе закона о раду аргентинског председника Хавијера Милеја. Генерална конфедерација рада (ЦГТ), највећи синдикат у Аргентини, марширала је према владином седишту у Буенос Ајресу, како би се „одбранио пристојан рад“ против Милејевих измена у радном законодавству које су, од 1974. године, пружале значајну заштиту радницима, али су такође повећавале трошкове пословања, што је смањило стране инвестиције. „Желимо да кажемо овај влади да је доста! Наше стрпљење је истекло“, поручио је лидер ЦГТ Октавио Аргуело окупљеним радницима.