СБ смањила прогнозу раста Србије у 2026. на 2,7% због ефеката рата на Блиском истоку

Водећи економиста за Западни Балкан у Светској банци Ричард Рекорд представио је данас у Београду Редовни економски извештај за Западни Балкан према коме је прогноза привредног раста Србије за ову годину смањена са 3,0 на 2,7 одсто, а у 2027. години са 3,1 на 3,0 одсто, због глобалне неизвесности и последица конфликта на Блиском истоку.

Извор: фото/Тањуг/Ана Паунковић

Стручњаци СБ истичу да је напредак Србије на пољу макроекономије неспоран и та међународна финансијска институција прогнозира да ће привредни раст Србије у 2028. години убрзати на 4,0 одсто. Такође у СБ очекује да ће инфлација у Србији до краја ове године достићи шест одсто или нешто мало преко шест одсто, а да ће се од следеће године враћати у границе циља Народне банке Србије од 3±1,5 одсто. „То је тренутно виђење цене енергената и како може да погура домаћу инфлацију. Наравно то може све да се промени ако међународна тржишта се покажу отпорнија на шокове на Блиском истоку. Прогнозе изнете у Редовном економском извештају за Западни Балкан показују да ће комбиновани привредни раст земаља ЗБ достићи 2,8 одсто у 2026. што је 0,3 процентна поена испод претходних пројекција. Очекује се скромно убрзање раста на ЗБ на 3,2 одсто у 2027. години и на 3,7 одсто у 2028. години, рекао је Рекорд. Рекорд је рекао да привредни раст Западног Балкана успорава и да ће раст земаља ЗБ остаће успорен током 2026. и 2027. године, под утицајем ефеката конфликта на Блиском истоку, упорне инфлације и појачане неизвесности. Виши макроекономиста за Србију у Светској банци Лазар Шестовић представио је део извештаја за Србију у коме се наводи да ће очекивани привредни раст Србије у 2026. години бити 2,7 одсто. Како је наведено, раст је успорен, одражавајући ниже приватне инвестиције и негативан допринос нето извоза, док су ризици појачани у контексту конфликта на Блиском истоку, што утиче на екстерну тражњу, увозне цене енергената и сентимент инвеститора. Раст ће се, како се очекује, опоравити и кретати око три – четири одсто у наредним годинама. Привредни раст Србије мало ће порасти у 2026. на 2,7 одсто, након што је изгубљен замах у 2025. због низа домаћих и екстерних догађаја, наводи се у извештају. „Оставка премијера и споро формирање владе, политички протести, санкције против Русије у нафтном сектору и још једна лоша пољопривредна сезона довеле су до споријег од очекиваног раста у 2025. Ова дешавања такође су допринела паду нето прилива СДИ за око 50 одсто у еврима. Приватна потрошња је остала отпорна, због раста зарада и потрошачких зајмова. Стопа незапослености се стабилизовала на око 8,7 одсто, али уз стопу незапослености међу младима од преко 23 одсто, због несклада између вештина и потреба, као и ограничене понуде радних места за особе које тек ступају на тржиште рада“, наводи СБ. Шестовић је рекао да су у 2025. и почетком 2026. плате у Србији снажно повећане. „Што се тиче плата у јавном сектору видимо да је и даље присутан проблем да су оне номинално веће него плате у приватном сектору. Други проблем који се крије у просечној заради јесте да имамо велико раслојавање – имамо велики број људи и са доста великим али и са ниским зарадама да једва покривају потрошачку корпу, тако постоји велика неједнакост“, рекао је Шестовић. Каже да су пензије доста повећане и да се усклађују по закону и оним што је предвиђено буџетом. Како је рекао, то није значајан фискални расход који угрожава планове за извршење буџета. У СБ очекују да ће Србија наставити да смањује удео свог јавног дуга у БДП-у и да ће курс динара остати стабилан и истичу да Србија има веома високе девизне резерве и да ту неће бити проблема. На питање о рејтинг агенцијама, Шестовић је рекао да не очекује значајније промене када је реч о постојећем кредитном рејтингу Србије јер нема битних промена које би могле да утичу на њихове одлуке. Он је по питању прилива инвестиција рекао да је Србија раније имала заиста велике странде директне инвестиције које су износиле око пет, шест одсто БДП-а и да смо се сада вратили на ниво нешто већи од три одсто. „То је ниво који је каракктеристичан за земље нашег реиогна, тако да тај пад није драмтичан, али то јесте мање него пре за Србију. Очекујемо да се већи прилив СДИ врати у будућности на прехтодне пероде, пошто Србија има пуно прилика за гринфилд и браунфилд инвестиције. Ипак, за раст Србије су кључне домаће приватне инвестиције“, навео је Шестовић. Каже да је оптерећење за привреднике у Србији почетак примене ЦБАМ механизма за угљеник од поцетка ове године, што утиче на производну челика, струје, вештачког ђубрива и алуминијума и поручио да тој регулативи треба што пре да се прилагодимо. Стручњаци СБ указују да је потпуни прелазак на тржишну привреду захтева структурне реформе – не само ради убрзања раста и приближавања Србије земљама сличних карактеристика у ЕУ, већ и за стварање иновативне, инклузивне и глобално конкурентне економије, која обезбеђује просперитет својим грађанима. Ове реформе подижу квалитет институција и дају бољи пословни амбијент, што се може видети у земљама које су избегле замку средњег дохотка, кажу у СБ. Привреда Србије би, на средњи рок, требало да расте по стопи од три до четири одсто. Негативни ризици, како је наведено, односе се на државна предузећа која се суочавају са проблемима, недостатак напретка у примени следеће фазе структурних реформи, као и на појачану глобалну и домаћу неизвесност. Инфлација ће, како се очекује се, остати повишена током 2026. делом због очекиваног ефекта конфликта на Блиском истоку на цене енергената, али ће на средњи рок остати у оквиру циљаног распона. Фискална политика у 2026. требало би да углавном буде под контролом, уколико се покаже да су мере за ублажавање енергетске кризе привремене или буду неутралисане мерама на страни потрошње. Становништво Западног Балкана, према овом извештају, стари брже него било где у Европи, упозорио је Ричард Рекорд. Према проценама Светске банке, током наредне деценије најмање једна од пет особа у региону биће старија од 65 година. У међувремену, радно активно становништво, укључујући и факултетски образоване и физичке раднике, у потрази су за бољим платама и перспективама у иностранству. Како је рекао, парадокс је да се несташица радне снаге осећа у кључним секторима иако је много људи искључено из радне снаге или су једноставно одустали од тражења посла. Извештај указује и на недовољно искоришћен капитал: жене, младе и остале који желе да раде, али се суочавају са препрекама за улазак на тржиште рада. Уколико би стопа учешћа радне снаге била иста као у упоредивим земљама Европске Уније, то би значило додатних 2,8 милиона расположивих радно способних становника. Само укључивањем више жена у радну снагу, годишње стопе раста порасле би за 0,35 процентних поена. Рад би, према наводима извештаја, требало учинити атрактивнијим избором, почевши од пореских и прописа о социјалним бенефицијама, због којих је у много случајева останак код куће финансијски безбеднији избор. У већини земаља Западног Балкана, на пример, пријављивање било каквог прихода од рада истовремено дисквалификује појединце из програма бенефиција за сиромашне, чинећи запослење финансијским ризиком уместо наградом. Такође се истиче и потреба за приуштивом негом деце и старих, бољим обукама за рад, као и радним местима која нуде реалну флексибилност и адекватне услове рада, укључујући и за онлајн раднике.